Poznato je da Zagrep\u010danci imaju svoj rje\u010dnik ili svoju spiku koja je \u010desto strancima, ali i Hrvatima iz ostalih dijelova Hrvatske te\u0161ko razumljiva. Pogotovo kad netko iz Dalmacije do\u0111e u Zagreb na studij. Ti studenti se \u010desto osje\u0107aju kao da slu\u0161aju neki drugi jezik, ali tako je i nama kada do\u0111emo u Dalmaciju. Raznolikost i narje\u010dja \u010dine bogatstvo hrvatskog jezika i time se moramo ponositi, ali to ga ujedno \u010dini i vrlo te\u0161kim za u\u010denje.<\/p>\n
Kako bi vam bar malo olak\u0161ali razumijevanje zagreba\u010dke spike, donosimo jedan tekst pisan purgerskim jezikom iz perspektive zagreba\u010dkog studenta, a ispod teksta i popis \u201estranih\u201c rije\u010di kori\u0161tenih u tekstu.<\/p>\n
<\/p>\n
Tek kaj je sunce po\u010delo izlaziti iznad Zagreba, u susjednoj sobi po\u010dne kre\u0161tati mamina vekerica koju je valjda jo\u0161 od neki dan zaboravila ugasiti kad se morala kasnije ustati i sad ja tr\u010dim u drugu sobu da ju ugasim dok mi zvonjava ne probije mozak. Naravno da sad vi\u0161e nemrem spavati jer me ta prokleta stvar tolko spla\u0161ila da me skoro herc \u010dopil.<\/p>\n
Odlu\u010dim se ustati i maksimalno iskoristiti zadnji petak prije po\u010detka faksa i napraviti nekaj korisno u ku\u0107i da me stara opet ne bi fundala. Ali prvo \u2013 pije mi se kava, a po\u0161to sunce tak pi\u010di vani, odlu\u010dim se pro\u0161etati i na \u0161pici popiti kavu. Mo\u017eda me netko i uslika dok tak le\u017eerno \u0161etam, pa zavr\u0161im na Cromoda insti\u0107u da ne moram sam okidati neki selfie.<\/p>\n
Izlazim na ulicu i stavljam cvikere na o\u010di jer je to moderno, a i da ekipa ne vidi podo\u010dnjake zbog preranog ustajanja. Na Trgu ekipe ko da nitko ni\u0161 ne dela, a samo \u010duje\u0161 kak se svi okolo \u017eale kak nemaju para i kak je ekonomska situacija u zemlji lo\u0161a. Odlu\u010dim sjesti u Johan Franck jer je to \u201eIT mjesto\u201c u gradu, a i imam dobar pogled na rulju koja prolazi Trgom.<\/p>\n
Taman si mislim kak \u0107u jo\u0161 malo u\u017eivati bez da slu\u0161am o faksu, kad za stol do mene sjedaju dva studo\u0161a koji su taman zavr\u0161ili s ispitom i sad pri\u010daju o tome ko je kaj odgovoril na 5. pitanje i uspiju se pokefati oko toga kaj je bilo to\u010dno. Do\u0161lo mi je da i jednom i drugom zaljepim \u0161ljagu preko usta jer ionak sad ni\u0161 vi\u0161e nemreju popraviti. Kaj na vrijeme niste mislili s tim tintarama\u2026<\/p>\n
<\/p>\n
Okrenem se ja na drugu stranu i vidim dve starije frajle, taman zrihtane za \u0161picu i \u010dujem kak se dogovaraju da idu prvo popit kavicu u Gradsku kavanu, a onda budu skoknule na Dolac po sve kaj treba za dana\u0161nji ru\u010dak.<\/p>\n
U toj gu\u017evi ljudi, uspijem sku\u017eiti i jednog fakina koji se vu\u010de ko krepana koko\u0161, a neka klinka mu s prstom pokazuje da mu je \u0161lic otkop\u010dan. Taj se no\u0107as ziher po\u0161teno zgazil kad jo\u0161 sad tak jedva hoda i ne zna di mu je glava, a di rit. Kakve sve bedasto\u0107e vidi\u0161 kad malo sjedne\u0161 i gleda\u0161 ljude oko sebe, a ne bulji\u0161 samo u telefon\u2026<\/p>\n